Horoskop | Astrologija | Ljubavni ...
❤️ Click here: ?ena tra?i mu?karca slavonija
Ova broura bi trebalo da predstavlja poetak nae iroke diskusije o razvoju situacije u Jugoslaviji i ostalim istonoevropskim zemljama. Sve zavisi od zadovoljenja!.............................................................................................. Zamisli se u mesto ribe kako si u diskoteci, i za veče, ti prosečno prilazi ~30 tipova...
Pri poslednjem reprogramiranju dugova, uspelo je Jugoslaviji da predahne. Trebalo je otpustiti priblino milion radni ca ka i zatvoriti 1.
Доска объявлений - Na plenarnim sastancima osnovnih organizacija odredjivane su plate i donoene odluke o izdacima i kadrovima. Da bi se situacija umirila, proglasila je nova vlada amnestiju za sve politike zatvorenike i ukinula zatvoreniki logor.
JUGOSLAVIJA: KLASNA BORBA - KRIZA - RAT PREDGOVOR Pred vama se nalazi delo za koje smo uvereni da je potrebno slobodarskom pokretu na naim prostorima. Delo, kao to se to moe lako primetiti, dosta kasni. Takodje, moe se uputiti i dosta zamerki. Mi smo svesni svega toga i eleli bi smo da naglasimo da je naa grupa odgovorna iskljuivo i samo za tehniku obradu ovog dela. Isto tako, zamolili bi smo vas da predjete preko manjih zamerki, kojih ete sigurno imati, jer je delo radjeno na potpuno dobrovoljnoj, volonterskoj bazi. Niko od ovog izdanja nema nikakvu materijalnu korist. U stari svi koji su radili na delu nalaze se u gubicima. Pitanje je koliko je svrsishodno objavljivati dela drugova koji nisu sa ovih prostora biva SFRJ. No, mi bismo radije objavili delo nekog od ovdanjih drugova samo da je takvo napisano. Do tada, moramo se zadovoljiti ovim. Svi stavovi izneti u ovom delu izraavaju iskljuivo stavove autora i ne podrazumevaju njihovo automatsko prihvatanje od lanova grupe Torpedo. UVOD U ovoj brouri ograniili smo se na unutranje-politike teme, a spoljne dogadjaje posmatrali smo samo u toj meri ukoliko su oni direktno uticali na unutranje odnose. Polazei od stanja zadnjih godina, u prednjem planu naih interesovanja stoji unutranja dinamika. Ova broura bi trebalo da predstavlja poetak nae iroke diskusije o razvoju situacije u Jugoslaviji i ostalim istonoevropskim zemljama. Broura ima tri dela i prvi deo se bavi istorijom sloma prve jugoslovenske drave. Iz perioda permanentnog menjanja granica, intervencija i ratova nastala je posle Prvog svetskog rata prva jugoslovenska drava, koja je stalno bila potresana seljakim nemirima. Ovakvo stanje je na kraju eskaliralo, pa je nacionalizam postao najvaniji instrument za reavanje ove krize. U borbi protiv okupatora, pored nacionalistikih stranaka i socijalnih ne prilika, nastao je partizanski pokret. U drugom delu razmatra se razvoj samoupravnog socijalizma proisteklog iz ovog pokreta. Istorija druge jugoslovenske drave se karakterie protivrenou izmedju ustanova o pokretu odozgo. Ova dinamika kretanja nagonila je dravu da pribegne sve decentralizovanijim modelima upravljanja. U treem delu razmatra se slom itavog ustrojstva. Poinje rat za preuredjivanje uprave. Razvoj dogadjaja je ukazao na jaanje triju novih centara: Beograda, Zagreba i Ljubljane. Ova tri centra mogu ponovo da budu satrti odozgo, osim u sluaju ukoliko bi se nacionalizam forsirao kao i do sada. Svaka spoljna intervencija moe u ovo vreme da ima kao rezultat jaanje nacionalizma. Osteuropa arhiv prvi deo Stanje i predistorijat do 1918 Prva jugoslovenska drava 1918-1929 Agrarna politika pod diktaturom i slom drave 1941 drugi deo Rat i revolucija 1941 - 1945 Od zavretka rata do odbacivanja staljinizma Razvoj socijalistike trine privrede Politika i ekonomska regionalizacija osamdesetih trajkovi protesti i organizovanje trei deo Poetak rata Desetodnevni rat u Sloveniji i brionski mir ------------------------------------------------------------ PRVI DEO Stanje i predistorijat do 1918 Do 1878. Osmanlijske kolonije su se u to vreme pruale i prema zapadu, ukljuujui u sebe i Crnu Goru, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku i Grku. Osmanlijska imperija je u zaposednutim podrujima u velikoj meri ostavljala nepromenjenima postojee strukture, a eksploatisala je narod pre svega kroz razne dadbine. Gradjena je eleznica za bolji izvoz agrarnih proizvoda. Izgradjena je i prva industrija za dobijanje sirovina. Nain ivota koji je skoro svuda u regionu vladao, ogledao se u subzistentnom privredjivanju. To su bile seljake porodice, koje su bile povezane u kune ili seoske kolektive. Ovi kolektivi su bili izuzetno patrijahalno organizovani. Domain je uvek bio najstariji lan i njemu su bili potinjeni njegovi sinovi i njihove porodice. Najstarija je bila na vrhu i sama je mogla da odluuje o vodjenju domazluka. Udate ene su morale, kao znak potinjavanja, da peru noge domainu. Odluke o gazdovanju imanjem donosili su iskljuivo mukarci i to zajednikim uestvovanjem. To je imalo za posledicu da se nisu proizvodili nikakvi vikovi, posebno jer su vikovi predavani feudalnoj gospodi kao namet. Selja nke ci su branili svoje strukture i zahtevali bolje uslove, kao npr. To je konflikt koji je vekovima izazivao seljake bune, a to je od znaaja takodje za dalji razvoj dogadjaja u ovom regionu. Vojna krajina Austro-Ugarske prema Osmanliskoj imperiji bila je pod Hebsburkom upravom. Slovenija i Vojvodina su pripadale Madjarskoj, a Krajina je bila pod Austrijancima. Mnogi od ovih selja nki ka su zbog ustanka i represija, kojima su ih izloile Osmanlije, beali preko granice. Ovi sellja nke ci su dobijali izvesnu autonomiju. Njima je dozvoljena interna samouprava i dodeljena sopstvena sudska nadlenost na podruju optine. Dolazilo je do napada pojedinih grupa selja nki ka, koji su upadali preko vojne granice i zatim se povlaili. Slinih akcija je bilo i sa Osmanlijske strane. Na granici je vladao parmanenti mali rat, pored veih ratova du nje. U ovakvoj situaciji inicirale su velike sile tursko-ruski rat. Kao rezultat ovog rata nastaju Kneevina Srbija i Kneevina Crna Gora. Habsburgovci su okupirali Bosnu i tako se vojna granica pomerila. Raniji selja nke ci grani}ari postali su time suvini i njihove privilegije su ukinute. Ovi selja nke ci su zajedno sa ostalim selja nkama cima u Slavojini i Vojvodini dizali ustanke protiv Madjarske, a u Bosni protiv Austrije. U podruijima naseljenim Albancima, koji su kao rezultat rata trebali da se podele medju velikim silama, dolo je do ustanka sa zahtevom za autonomijom. Velike sile su trpele vojnu okupaciju ovih podruja od strane Osmanlija koji su uguili taj ustanak. Sa druge strane, za vreme veih ustanaka u podrujima naseljenim Albancima, koji su se odigravali 1911. Turska je bila prognana od strane Saveza Balkanskih zemalja Srbija, Bugarska, Grka i Crna Gora i Rusije sa Balkanskog poluostrva. Srbija je pripojila Kosovo, Metohiju i delove Makedonije. Stvorena je i Albanija, u priblinim granicama kao i danas. U vreme ovih borbi za oslobodjenje od kolonijalne vladavine, pojavila se i ideja o jugoslovenstvu, u smislu saveznitva juno-slovenskih naroda protiv kolonijalizma. Nastali socio-demokratski radniki pokret zastupao je ideju balkanske federacije. Kao dalja provokacija, poseuje princ Ferdinand upravo 28. To je bio izgovor za izbijanje Prvog svetskog rata, u cilju da se pokori buntovno stanovnitvo i da se izvre nove deobe od strane velikih sila. Treina samo srpskog stanovnitva je poginulo u ovom ratu. Prva jugoslovenska drava 1918-1929 Kao jedan od rezultata rata nastala je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Ostali narodi Jugoslavije su pod ovim nazivom ukljueni u nju. Ovu novu dravu je u krajnjem sluaju kontrolisala Srbija, njena birokratija, vojska i uprava, to je sve u potpunosti preneseno iz predratnog vremena. Posle otresanja strane vladavine nastojali su feudalni vlasnici velikih dobara i nastala buroazija da uz pomo nove drave, u sopstvenoj reiji, intenziviraju izrabljivanje selja nki ka i time da ostvare samostalan kapitalistiki razvoj. Takodje su i selja nke ci nastojali da postignu od nove drave poboljanje svoje materijalne baze. Time, a i pod utiskom Oktobarske revolucije, vladajua klasa je odmah po proklamovanju nove drave smatrala da je neophodno da izvri agrarnu reformu. Dobrim delom su podravljene ume i vei panjaci. Vlasnici velikih poseda su delimino eksproprirani, no najee samo od najloije zemlje, za ta su jo i obeteeni. Sitni selja nke ci dobili su na taj nain zemlju koju su ak morali i da plate. Veina selja nki ka imala je male parcele, koje su se jo i dalje umanjivale deobom posle nasledjivanja. Delimino su se koristile drvene ralice, esto bez teglee stoke. Bile su ustrojene lokalne banke, koje su davale seljacima kredite uz hipoteke, koje se esto nisu mogle otkupiti. Zbog svega ovoga mnogi seljaci su slali svoje sinove u grad, da bi tamo doli do dodadatne zarade, odnosno da studiraju ili izue neku profesiju. Na univerzitetima se odvijala, obzirom na socijalno poreklo i stanja mnogih student kinj a, snana radikalizacija i polarizacija. Bilo je kako ekstremnih nacionalistikih grupa, tako i mnogih student kinja a komunista, to je stalno dovodilo do otrih konfrotacija. Situacija se na selu za selja n ke stalno pogoravala. Neto oko 60% imalo je zemljine parcele manje od 10ha, oko 30% 10-15ha, a samo 4% sto i vie hektara. Osim toga, postojao je jo uvek polufeudalni sloj, koji je imao pravo na potraivanje jednog dela etve. U tridesetim bilo je ve vie od milion nezaposlenih selja nki ka bezemljaa. Protiv ovoga odvijala se neprestano odbrambena borba selja nki ka. Tako je u Hrvatskoj postojala Hrvatska seljaka stranka, pod vodjstvom Stjepana Radia. On se u velikoj meri oslanjao na tradiciju narodnjaka iz Rusije. U dvadesetim godinama putovao je u Moskvu da dobije podrku za svoju politiku, ali, naravno, nije je dobio. Zahtevi koje je postavila ova partija dvadesetih godina u Hrvatskoj, doneli su joj blizu 50% glasova prilikom glasanja za parlament. Time se zapoelo sa novom fazom klasne borbe sa uvertirom odozgo. Agrarna politika pod diktaturom i slom drave 1941 ivotni standard je kod veeg dela stanovnitva jako opao. Prinosi iz poljoprivrednih delatnosti opali su ispod predratnog nivoa. U velikoj meri narastao je broj selja nki ka bezemljaa. Jedva da se neto napredovalo u industralizaciji zemlje. Samo 10% nacionalnog prihoda je poticalo iz industrije. Skoro 80% stanovnitva je ivelo od poljoprivrede, jo uvek sa primitivnom zemljoradnjom. Selja nke ci su proizvodili iskljuivo za svoje potrebe, odnosno, na tritu se nisu ravnali prema potrebama gradjan ki a, ve prema sopstenom shvatanju kvaliteta. Selja nke ci su obino radili za platu u periodima kada je bilo manje poljoprivrednih poslova. Industriji je nedostajao kapital, a u vezi sa tim ugalj i eljezna ruda. Infrastruktura je bila nedovoljno izgradjena. Prekomorske zemlje su se titile od emigracije, posebno iz istone Evrope. Seljaki pokret, nacionalisti i KPJ beleili su snaan porast. Zatim zapoinje i svetska ekonomska kriza, koja se oituje u steaju banaka i vrtoglavom padu cena na svetskom tritu. U takvoj situaciji, vlastodrci su reagovali puem, uvodjenjem kraljeve diktature. Sledila je jaka represija protiv opozicije. Tako, na primer, zabranjena je Hrvatska seljaka stranka, a Maek, Radiev naslednik, je uhapen. KPJ je progonjena svim sredstvima. Posledice krize od 1929. Uspostavljeni su kontakti i diplomatski odnosi, pored ostalih i sa nemakim Rajhom, koji su kasnije dobili jo vei znaaj. Na ekonomsku krizu je reagovano, kao skoro i u svim ostalim zemljama, snanim protekcionistikim merama. To znai, uvedene su visoke carinske tarife za uvoz - u ovom sluaju na indusrisku robu - i kontrola deviza. Sve to u cilju porasta sopstvene industrije. Najvee fabrike u to vreme bile su u prehrambenoj industriji i preradi drveta; no, vana je bila i metalurgija, prerada koe i tekstila. Putem proteksionistikih mera uspelo je da se domaa potranja zadovolji sopstvenom proizvodnjom. U periodu od 1931. Broj radni ca ka smanjen je sa ca. Internacionalni eksperti su preporuivali liberalizaciju privrede, racionalizaciju agrarnog sektora, podsticanje emigriranja i samoogranienu industralizaciju. U ovom ugovoru se obavezuje trei Rajh da otkupi agrarne proizvode, ija je cena postala veoma visoka, a Jugoslavija da otkupi nemake poljoprivredne maine. Trei rajh je tako otkupljivao mnoge agrarne proizvode i zatim ih ponovo sam prodavao po svetskim cenama na evropskim tritima. Jugoslavija je na taj nain postala zavisna od Treeg rajha. To je bio deo politike za ostvarenje ireg evropskog prostora pod nemakim pokroviteljstvom. Agrarni proizvodi i sirovine iz balkanskih zemalja, koji su bili vani za ratnu privredu, razmenjivani su prvenstveno za poljoprivredne maine i industrijske proizvode. Industralizaciju ovih zemalja trebalo je dozvoliti samo u ogranienoj meri, sem ukoliko ona ne predstsvlja trite za plasman robe Treeg rajha. Ovakvom poljoprivredom mono-kultura trebalo je da jedan deo selja nki ka bude primoran da prodaje svoju radnu snagu velikoposednicima, ime bi se razorila njihova subverzivna privreda, time to bi oni postali zavisni od novca. Ovakvi interesi su se poklopili sa interesima nacionalnog gornjeg sloja, ali su naili na otpor selja nki ka. Ovakva politika dovela je, pored ostalog i do toga, da je krajem tridesetih preko 50% investiranog kapitala poticalo iz inostranstva, koji je sve vie i vie postajao nemaki. Broj industriskih radni ca ka je od 1933. U rudarstvu je broj radni ca ka u istom vremenskom periodu porastao za ca. Ukupno su proseni prihodi po glavi bili jo uvek skoro za 30% ispod predratnog nivoa. Banovina Hrvatska dobila je kompetencije samouprave, konkretno u poljoprivredi, trgovini, industriji, rudarstvu, socijali, prosveti i kulturi, sudstvu i unutranjoj upravi. Drava u celini je imala odgovornost za spoljnu politiku, odbranu, finansije, saobraaj, bezbednost. Banovina je obuhvatala oko etvrtinu Jugoslavije, sa 4,4 miliona stanovnika. Njoj su pripadali, takodje, i delovi Bosne i Hercegovine, u kojima je bilo veinom hrvatsko stanovnitvo. Nekim hrvatskim nacionalistikim grupama nije bio dovoljan autonomni status, a, osim toga, one su zahtevale veu teritoriju. Zatim se Maek ukljuio u centralnu vladu kao zamenik predsednika vlade, a sa njime jo etiri lana Hrvatske seljake stranke. DRUGI DEO Rat i revolucija 1941 - 1945 Na pritisak Nemake pristupila je Jugoslavija, u martu 1941, Trojnom paktu Nemaka, Italija, Japan. Interes Treeg rajha je bio da obezbedi dobavu neophodnih sirovina i agrarnih produkata za vodjenje rata i da iskljui Jugoslaviju kao faktor nesigurnosti na Balkanu. Protiv usluga Jugoslaviji je bila da ne mora da uestvuje u ratu, kao i respektovanje njenog teritorijalnog integriteta. Poto je ranijih godina bez prestanka dolazilo do nemira i demonstracija zbog pogoranja socijalnog poloaja, a postojala je bojazan, da e stanje pri ponovljenim demonstracijama postati bez kontrole, srpski oficiri su izvrili pu. Da bi se situacija umirila, proglasila je nova vlada amnestiju za sve politike zatvorenike i ukinula zatvoreniki logor. Italiji i Nemakoj je izjavljeno da ona ostaje pri svojim medjunarodnim obavezama, a, istovremeno, je zakljuila pakt medjusobnog pomaganja sa Sovjetskim Savezom. Zbog izvedenog pua i demonstracija, nemaki Rajh se odluuje da 6. Srbija je, na primer, potpala pod nemaku vojnu upravu; junu Sloveniju i delove Dalmacije je zauzela Italija. Poetkom tridesetih otiao je Paveli u Italiju i tamo organizovao vie logora za obuku ustaa, u kojima 1941. Pored ostalog imao je tamo podrku italijanske vlade, koja je bila zainteresovana za uvodjenje svoje uprave na podruju Jadrana. Trei rajh je izbegavao da im da podrku jer su nacisti jo uvek bili zainteresovani za stabilnu Jugoslaviju, a osim toga, smatrali su je uticajnom sferom Italije. Posle pua hteli su nacisti da osnuju hrvatsku dravu pod vodjstvom Hrvatske seljake stranke i Maeka, sa kojim su bili u kontaktu jo pre napada, i koji je, za razliku od ustaa, imao kao sledbenike masu seljakog stanovnitva, ime je predstavljao realnu politiku snagu. Maek je, medjutim, odbio ovakvu saradnju sa Nemcima i umesto toga pristupio vladi u Beogradu. Hrvatska je proglasila svoju nezavisnost ve 10. Hrvatska je bila podeljena na italijansku i nemaku zonu uticaja. Italija je okupirala znatne delove Dalmacije u maju 1941. To je dovelo do nemira kod hrvatskog stanovnitva, to je umanjilo ionako malu podrku ustaama, jer ih je ono smatralo odgovornima. Ustae su nastojale da tokom vremena organizuju stanovnitvo i na selu, kod koga nisu imale nikakvu bazu poto su se njihove pristalice nalazile uglavnom u gradovima. Ustaka drava je u potpunosti bila drava terora, u kojoj su ve prvih meseci ustrojeni koncetracioni logori, u kojoj je ubijeno vie stotina hiljada ljudi. Ovo se izvodilo proterivanjem i pogromom itavih sela i etnikih grupacija. U periodu od 1941. Tako je Nemaka oficijalno smatrala Hrvatsku uticajnom zonom Italije, ona je sledila svoje sopstvene interese i sprovodila ih na tetu Italije. Osim toga, nemakom Rajhu je odobreno vrbovanje hrvatskih radni ca ka za potrebe rata i poljoprivrede u Nemakoj. Narastajui otpor protiv faistike ustake drave ju je slabilo i inio zavisnom od podrke Treeg rajha. Paveli se potpuno pretvorio u pomonog izvrioca nacista. I u drugim regionima Jugoslavije organizovan je otpor protiv nemakih i italijanskih okupatora. U Sloveniji se formirao oslobodilaki front ve u aprilu 1941. U Srbiji su u isto vreme - neposredno posle kapitulacije - zapoeli sa oruanim otporom monarhistiki etnici. Oni su se borili i za ponovno uspostavljanje monarhije sa prevlau Srbije. No, etnike jedinice su se borile i u Crnoj Gori i u delovima Bosne i Hercegovine nastanjene Srbima. Posle prodora nemakih trupa u Sovjetski Savez, ovaj komitet je odluio da se 4. KPJ se na prvom mestu starala da se stavi na elo nezavisnih partizanskih jedinica koje su se ve borile. Ove jedinice su se formirale posle kapitulacije u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj tu na prvom mestu sa meanim stanovnitvom, Srb kinja a i Hrvat ica a, a gde su pogromi bili najei kao samozatita od represija okupacionih trupa i ustaa, ali su preduzimale i ofanzivne akcije. U prvim godinama rata struktura partizanskih jedinica bila je proeta ovakvim grupama, ije vodjstvo su sve vie i vie preuzimali komunist kinje i. Deavalo se da su grupe koje su se borile na strani etnika prelazile na stranu partizana, naroito kada su etnici prestali da preduzimaju akcije. U poetku su se u partizanskim jedinicama uglavnom borili Srb kinje i sa podruja nekadanje Vojne krajne. Te jedinice su prerasle krajem 1941. Poetna saradnja sa etnicima nije dugo trajala: krajem 1941. Kratko posle toga poeli su oni borbe protiv partizana, sa ciljem da spree preuzimanje vlasti od strane komunista po zavretku rata. Otpor okupatoru nije se sastojao u tome to bi se ene i mukarci maili za oruje. Seljaci i seljanke su, na primer, reagovali tako to su umanjivali od njih zahtevanu dopunsku proizvodnju za proireno trite, ograniavajui je na koliinu neophodnu za sopstveno snadbevanje. Uee ena u ratu bilo je veoma veliko i veoma vano za opstanak partizanske armije. KPJ je, shvatajui ovo, ve ranije bila oformila, za ondanje prilike napredan, program. Na primer, bila je organizovala 1939. U oruanim jedinicama udeo ena bio je oko 20%. Medjutim, zadaci koji su dodeljivani enama bili su proeti patrijahalnom tradicijom. Njihova dunost je bila izvidjanje, smetaj ranjenika na sigurno mestu i njihova nega, briga oko ishrane... Ovi zadaci su bili vani zbog mogunosti kontakta medju parizan kama ima. Ali i u oruanim jedinicama po pravilu su ene bile te koje su morale kuvati i brinuti se o ranjenicima, pri emu je bilo i izuzetaka, u zavisnosti od regionalnih struktura. I ene su izvravale posebno opasne zadatke. One su morale da budu bolje od mukaraca da bi bile prihvaene, kao na primer pri napadu na tenkove molotovljevim koktelima ili svenjem granata. Uestvovanje ena u ratu ipak nije izazvalo bitne promene njihovog socijalnog poloaja. KPJ koja je organizovala partizanske jedinice, takodje nije bila zainteresovana za to. Tokom rata je KPJ uspelo da sve bolje organizuje pokret otpora. Od nepovezanih partizanskih jedinica nastala je jedna strogo organizovana armija. U selima i gradovima oslobodjenih teritorija uspostavljani su narodnooslobodilaki odbori. Ove strukture predstavljale su bazu za kasnije preuzimanje vlasti od strane KPJ. Za stanovnitvo su odbori bili vana mesta konfrotiranja i ispoljavanja linih stavova, ak i suprotnih stavovima KPJ. Od zavretka rata do odbacivanja staljinizma Neposredno po zavretku rata pokuala je KPJ da izvri obnovu zemlje prema staljinistikoj koncepciji. Planirane su razvojne stope, koje su promaivale one iz svih ostalih istonoevropskih zemalja. Ovo je bilo mogue jer KPJ nije kao KP drugih zemalja sledila Staljinove direktive da izgrade narodnu demokratiju, nego je odmah zapoela socijalistiku izgradnju prema sopstvenim shvatanjima. Sa jedne strane je na finansiranje industrijskog razvoja bila upuena na sovjetske kredite i druge ekonomske pomoi. Sa druge strane, trebala je izvoziti agrarne proizvode i sirovine ime bi isplatila investiciona dobra i isplatila kredite. Ovakvo finansiranje teke industrije je imalo za pretpostavku efikasnost poljoprivrede, radi ostvarenja uslova za izvoz - za KPJ to je znailo potrebu za kolektivizacijom. Ve u avgustu 1945. Zemljina svojina iznad 20ha i svojina kolaboracionarista bila je eksproprisana. Ukupno je eksproprisano 1,57 miliona hektara, to ini 6,9% ukupne poljoprivredne i umske povrine Jugoslavije. Zemlja je uglavnom podeljena seljacima i seljankama bez zemlje, pri emu su prednost imali oni koji bi prihvatili kasniju kolektivizaciju. Sve u svemu, poveao se broj malih gazdinstava ispod 5ha. Time je ojaana agrarna struktura, upuena na subzistenciju. Jedan deo zemlje, dobijene agrarnom reformom, upotrebljen je za oformljenje velikih dravnih dobara, koja su osnovana najpre u Vojvodini i Slavoniji. Na ovim dobrima bili su zaposleni pre svega demobilisani partizani iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Kolektivizacija u tom periodu se vrila delom neposrednim dodeljivanjem zemlje kolektivnim gazdinstvima, a delom putem velikih materijalnih beneficija prilikom pristupanja u kolekektivo privredjivanje - jeftini krediti, mogunost korienja poljoprivrednih maina, itd. Seljaci i seljanke koji su izbegavali da pristupe kolektivu bili su izloeni prinudnim rekvizicijama i vrlo visokim porezima, a dostup do kredita, mineralog djubriva, maina, itd. Uprkos svih ovih pokuaja, sredinom 1948. Dalja jugoslovenska ekonomska politika bila je bitno odredjena informbirovskim konfliktom, a i uopte konanim iskluenjem Jugoslavije iz kominforma 1948. Ukidanje celokupne ekonomske pomoi od strane Sovjetskog Saveza i organizovanje ekonomske blokade od strane svih istonoevropskih drava, ipak nisu naveli KPJ da napusti ekonomski program petogodinjeg plana 1947-1951. Upravo suprotno: forsirana je kolektivizacija da bi mogao dalje da se finansira razvoj teke industrije. Ova kampanja kolektivizacije dala je brze rezultate: broj pridruenih domaninstava se upetostruio ve u prvoj polovini 1949. Na primer, u Crnoj Gori bilo je jo samo 45% ziratne zemlje u privatnom posedu i to u planinskoj oblasti, potpuno nepodesnoj za velika dobra. Prinudna kolektivizacija naila je na otpor kod seljaka i seljanki koji se prvenstveno izrazio u tome to su oni vrlo malo radili i ogromne povrine su ostajale neobradjene. Tako su, na primer, neka kolektivna dobra zahtevala od drave, koja je garantovala prihode, i hranu! Najopipljiviji rezultat kolektivizacije bio je drastian pad poljoprivredne proizvodnje. To je prinudilo KPJ 1949. To znai da su legalizovani radniki saveti, koji su imali izvesne unutar- pogonske kompetencije, ije granice su pak bile omedjene upustvima partije. Iako nismo pronali preciznije izvore, zakljuili smo na osnovu navedenog, a i iz injenica da se forsiralo ideoloko opredeljenje, da je postojao pokret radnikih saveta koje je trebalo integrisati. Istovremeno, vlada je u okviru industrije potronih dobara dozvoljavala i podsticala privatna privredna preduzea u okviru hotelijerstva, ugostiteljstva i zanatstva. Eksplozivna socijalna situacija tada se moe oitati iz represivnih talasa, koji je izaao van normale posle 1948. Organizovani su politiki procesi, hiljade ljudi je zatvoreno, a bilo je i pogubljenja. Situacija je bila zapaljiva jo i zbog rasporedjivanja sovjetskih trupa du granice prema Madjarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Ekonomsko-politike reforme nisu uspele da umire situaciju. Posle dve katastrofalno loe etve 1950. Vlada je pokuavala da nedostajue namirnice za gradsko snadbevanje silom odvue sa sela, da ne bi morala da ih uvozi. Seljanke i seljaci nisu vie bili spremni da finansiraju razvoj teke industrije, niti putem prinudne kolektivizacije, niti putem ekstremno visokih davanja i optereivanja porezom privatnih domainstava. Vladi nije nita drugo preostalo no da dozvoli rasputanje poljoprivrednih kolektiva 31. Broj optih poljoprivrednih dobara opao je od 7. Visina poreskog optereivanja seljakih prihoda je redukovana: smanjeni su porezi na prihod na imovinu i ukinuta obaveza direktne isporuke. Nadalje je privatno ekonomsko dobro dobilo karakter seoskog dobra, gde je najvei deo domainstava praktikovao subzistentnu proizvodnju. Ipak, oni nisu imali neki poseban uspeh. Jedino su ugovori o kooperaciji pojedinih seljaka sa optim poljoprivrednim dobrima postigli prilino veliki uspeh. Ovi ugovori su za seljake bili vani, jer su oni jedino tada mogli da prodaju legalno svoje proizvode - prodaja je bila monopolisana od strane dravnih gazdinstava. Aktuelizacija sitnozemljoradnike strukture i zadruge, predstavljalo je takodje i aktuelizaciju njihovo ekstremno patrijahalne strukture. Zadruga, kao ekonomska struktura, bila je i bie tendenciozno zamenjena novanom privredom, ak iako na jugoistoku jo i danas postoje neke zadruge, mada, kao socijalno ustrojstvo, ona ivi i dalje. Velika mobilizacija ena za vreme narodnooslobodilakog rata nije se odrazila na promenu socijalne strukture, ve jedino na legistativnu, ili bolje reeno ideoloku sferu. Docnije su uvedene zakonske forme o jednakom plaanju ena, pravu na razvod, itd. Time je Jugoslavija u poredjenju sa evropskim zemljama najnaprednija zemlja - ali da pobolja stvarni poloaj ena, KPJ nije preuzela nikakve korake. O stvarnim odnosima izmedju mukarca i ena nije se diskutovalo. Tako je Antifaistiki front ena 1956, uz uzgredne proteste, ukinut, jer, navodno, nisu bile potrebne nikakve samostalne enske organizacije i jer se podrazumevalo da socijalizam sam po sebi reava njihove probleme. Razvoj socijalistike trine privrede Ako je ekonomska situacija zemlje jo od pre rata bila proeta dualizmom relativno razvijenog severozapada i siromanog jugoistoka, ovakva struktura bila je jo zaotrenija ratnim razaranjima, naroito na jugoistoku. Tokom prvog petogodinjeg plana, 1947. No, posle kominformskog konflikta dolo je do privrednog razvoja, kojim se dualizam stalno poveavao. Izostajanje sovjetske pomoi, a naroito prinuda da se posle nerodnih godina 1950. To je bilo mogue ostvariti jedino izvozom sirovina i agrarnih proizvoda. Da bi se utedeli trokovi infrastrukture, otvaranje je u velikoj meri ogranieno, npr. Vlada je davala prioritet brzom razvoju preradjivakoj, na izvoz orijentisanoj, industriji, da bi mogla opstati na svetskom tritu, a da ne dospe u ekonomsku zavisnost. Decentralizacija kao posledica privredne reforme od 1954, naroito ograniavanje centralizovanog planiranja i upravljanja investicijama, imalo je za posledicu da sunerazvijeni regioni tee dolazili do sredstava za investiranje. To ne znai da se u Bosni, Kosovu i Metohiji uopte nije investiralo. Na osnovu ovog nastale su i takozvane politike fabrike. Da bi se mogli prikazati rezultati, bila bi, bilo gde, podignuta neka fabrika, koja bi od samoga poetka proizvodila gubitke. Poto su bili garantovani, prvo finansiranje fabrike, zatim plate, kao i pokrivanje gubitaka, koliko god je sredstva u nju teklo, utoliko se vie moralo i ulagati. Za mesne funkcionere je to bilo najbolje sredstvo da izadju na kraj sa pritiskom stanovnitva i da se sami obogate. Oformila se koruptivna birokratija, koja je poznata i u zemljama treeg sveta. Za brzu industralizaciju trebalo je u fabrike mobilisati po mogustvu to vie ena i mukaraca. Ali i u upravi je nastala velika potreba za radnom snagom. Ona je bila pribavljena na osnovi velike razlike u prihodima izmedju agrarnih i neagrarnih radnih mesta. U fabrike su odlazili uglavnom samo mukarci. Pojedina preduzea nisu mogla da se namire sa dovoljno radni ca ka. Plate su isplaivane od strane drave koja je platne fondove dodeljivala preduzeima. To je imalo za posledicu da je zapoljavano uvek vie ljudi nego to je to bilo potrebno. Tako, na primer, neko preduzee zapoljava 50 prekobrojnih radni ca ka i deklarie ih kao strune radni ce ke sa veom platom, isplauje im radniku platu, a razlika bez traga nestaje u depovima rukovodstva ili se koristi za ispunjenje plana. Obezbedjivanje finansiranja industrijske akomulacije omoguivano je veoma niskim ivotnim standardom. Na kraju je talas trajkova 1961. Posle ovoga vlada je objavila da je prva faza industrijalizacije zavrena. Ubudue je trebalo umesto uveavanja proizvodnog volumena kvalitetno poboljati proizvodnju kako bi se poboljalo snadbevanje konzumnim proizvodima i da bi se postigla konkurentnost na svetskom tritu. Zapoeo je veliki proces koncetracije, u toku koga su nastale velike banke i koncerni. Ovom koncetracijom trebalo je preduzeima obezbediti investiciona sredstva, koja su im bila potrebna da bi mogla finansirati kvalitetni razvoj. Izgradjivana je, uglavnom, laka industrija. Time se promenila i socijalna struktura zemlje. Novooformljena radna mesta su u velikoj meri popunjena enama. Ovo je pruilo enama, bar to se tie njihovog ekonomskog poloaja, veu nezavisnost. Socijalne i kulturne strukture i sistemi vrednosti time, ipak, nisu dotaknuti. Radni odnos je za ene predstavljao dvostruko optereenje, obzirom da je organizovano isuvie malo mesta u deijim vrtiima i mesta za dnevni boravak dece ponekad ih uopte nije bilo i to uglavnom u gradovima. Oficijalno, niko nije ni mislio na to da se odstrani iskljuiva odgovornost ena za domainstvo i decu. Poetkom ezdesetih poelo se sa razmiljanjem o temeljitoj privrednoj reformi. Sporna taka tom prilikom bila je, ponovo, pomo jugoistonim regionima. U okviru SKJ Savez komunista Jugoslavije tako se nazivala KPJ od 1952. On je bio odgovoran za dugogodinju represivnu unutar-politiku klimu, konkretno, za policijsku upravu na Kosovu. Na kraju je predhodila frakcija koja je zahtevala veu autonomiju preduzea i trino-ekonomske odnose, dakle, socijalistika buroazija. Privredna reforma od 1965. Radnic ama ima su data vea prava, kao cena za namerno smanjivanje izdataka za plate. Republike su ograniile kompetence planiranja centrale. To se, takodje, podudarilo sa proirivanjem politikog prostora. Preduzeima su dozvoljena vea prava raspolaganja investicionim sredstvima, pri emu je jo uvek dominirala dravna na nivou republike ilifederacije investiciona politika. Ona su morala u pogledu svih moguih investicionih namera prethodno da zatrae kredite kod banke u Beogradu, tako da su odluke o investiranju mogle da donose samo u ogranienoj meri samostalno. Jo jednom su se reformom uveale ekonomske pogodnosti. Omogueno je slobodno formiranje cena konzumnih proizvoda, dok su cene sirovine energije i ostale pod kontrolom, ali na niem nivou. Istovremeno, formiranje regionalnih organizacija za plasman proizvoda preduzea jugoistoka, otealo je pristup na trita na severozapadu. Kao olakica formiran je Savezni fond za kreditiranje breg ekonomskog razvoja privredno nerazvijenih republika i autonomnih pokrajna, koji je finansiran investicionim dadbinama bogatijih republika, to je kasnije postalo i uzrokom spora. Novac ovog fonda - kao i u predhodnim godinama- korien je za pokrivanje gubitaka preduzea. Zbog pritiska stanovnitva nije se ni pomiljalo o njegovom ukidanju. Od njegovog ustrojstva su, u isti mah, imali koristi i funkcioneri i mesna birokratija. Ojaao je poloaj radnikog saveta unutar preduzea. On postaje, formalno, najvaniji organ preduzea. U radnikom savetu su bili zastupljeni direktor, rukovodstvo i delegirani radnic e i. Iako su veinu predstavljali delegirani radnic e i, u radnikom savetu dominiralo je rukovodstvo. U njemu su se donosile odluke - osim po internim pitanjima preduzea - o platama i o socijalnoj infrastrukturi, dakle o izgradnji stanova, deijih vrtia, gradnji ulica, itd. Plate, pri garantovano minimalnim platama, utvrdjene su prema granama i situaciji preduzea u okviru jugoslovenskog trita. Osim dravne investicione politike, trebalo je podsticati putem ovog utvrdjivanjem plata i industrijske grane sa malim platama da izadju na svetsko trite kako bi dole do deviza. Poto su radnic e i to videli drugaije, ovi se planovi nisu ostvarili. Na jugoistoku radnic e i su uspeli da u velikim preduzeima podignu nivo plata na priblini nivo severozapada. Vezivanje plata za rezultate preduzea dovodilo je do otputanja jer su preduzea elela da odre platni fond po mogustvu to manjim. Ona su elela da se oslobode svih radni ca ka koje su ranije zaposlila kao viak. Na masovna otputanja odgovoreno je trajkovima, esto uguivanim. Nezaposlenost je i dalje narastala, jer je naputanje sela nastavljeno, a bilo je veoma malo radnih mesta. Ovo je prinudilo vladu da dozvoli emigraciju u inostranstvo. Migracija u inostranstvo poela je u Hrvatskoj i Sloveniji. Prvenstveno su odlazili struni radnic e i, a najvie u SRN. Kasnije su emigrirali, takodje, radnic e i sa jugoistoka, veinom iz Bosne, u inostranstvo. Protivrenost izmedju ekonomske liberalizacije i autoritarnih drutvenih struktura, izazvala je pranjenje kroz pokret 1968. U pojedinim republikama student kinje i su izali na ulice podravani od leviarskih nastrojenih intelektualaca. Siromatvo i dugogodinja represija od strane Ministarstva unutranjih poslova, naterala je stanovnitvo Kosova na barikade. Dolo je do takvih konfrontacija da je angaovana ak i vojska. Partijska rukovodstva pojedinih republika pokuavala su da instrumentizuju studenske demonstracije. Tu se, na prvom mestu, radilo o politikoj i ekonomskoj kompetenciji odluivanja o regionalnim ekonomijama. Uglavnom su Hrvatska i Slovenija zahtevale veu nezavisnost i ogranienje moi banke u Beogradu. Uglavnom, rasplamsavanjem nacionalnog resentimana pokuale su one da izdestvuju kontrolu nad devizama koje su, u odgovarajuoj republici privredjene i da prekinu sa uplatama u regionalni razvojni fond. U Srbiji je bilo pokuaja da se nacionalizuju Beogradska banka i spoljnotrgovinska preduzea. Vodee linosti ovoga su, dodue, lieni svojih moi, no, reforma ustava od 1974. Politika i ekonomska regionalizacija osamdesetih Reformom ustava od 1974. Izabrano je osmolano dravno predsednitvo, koje su inili predstavnici est republika i obe autonomne pokrajne, Kosova i Vojvodine. Tu je bio i Tito, kao doivotni predsednik drave. Posle prestanka njegovog uea 1980, vrena je rotacija predsednika federacije na godinu dana, od strane predsednika republika. Na nivou optina postojala je, takodje, neka vrsta politike samouprave. Stanovnitvu je dato pravo da osniva mesne zajednice ili optine i da se pri tom deli ili ujedinjuje. To znai, stanovnitvo nekog dela grada moglo je da predstavlja relativno samostalnu politiku jedinicu, koja je odluivala o javnim izdacima i projektima. Bitna strana reformi je bila budua politika plata i funkcionisanja preduzea. Lini dohoci su odredjivani na osnovu prihoda svakog pojedinog preduzea. Obraunavani su sistemi bodovanja, koji je polazio od procene radnog mesta, kvalifikacija i individualnog u}inka. Minimalne plate nisu vie utvrdjivane od strane federacije, ve od strane pojedinih republika i autonomnih pokrajna, to je imalo za posledicu velike regionalne razlike u platama. Istovremeno su sprovedene promene u sistemu samoupravljanja. Od tada vie nisu postajale radne organizacije ve osnovne organizacije, kao najvaniji organi samoupravljanja. Osnovne organizacije su obuhvatale od 50 do 500 radni ca ka, to znai da je u veim preduzeima bilo vie osnovnih organizacija. Na plenarnim sastancima osnovnih organizacija odredjivane su plate i donoene odluke o izdacima i kadrovima. Odluujuu re na ovim sastancima su imali direktori, koji su u isto vreme i bili funkcioneri KP. Putem ovih reformi, preduzea, a i zajednice, postigli su veu nezavisnost od federacije. Nastala je i jaa regionalizacija trita. Preduzea, optine i republike su vodile nezavisnu politiku cena. Regionalizacijom vie nije trebalo da dolazi do kolektivnih ugovora. Preduzea i banke dobili su vie slobode delovanja itaj nezavisnost od federacije u pogledu prestruktuiranja , to znai da su se manji pogoni mogli spajati sa veima, ili vie manjih preduzea ujedinjavati u neko vee. Istovremeno, mogla su pojedina izvozna preduzea da sama odluuju o novim investicijama, to je, naravno, na prvom mestu znailo manji dohodak za narodnu banku. Na ovaj nain, zapoeo je proces koncetracije. Birokratske bude nadale su se da e se ovim reformama postii poveanje produktivnosti, itaj dohotka. Prvi i gorui problem bio je zadovoljenje rastueg otpora argatujuih u celoj Jugoslaviji. Protest je veinom bio usmeren na radniko samoupravljanje. Zahtevana je eksproprijacija novih gazda u socijalizmu. Poetkom osamdesetih godina poeli su Jugosloven ke i da sa svojim zahtevima spontano izlaze na ulice. Putem regionalizacije i pojaanog uticaja komuna, regionalizovani su i konflikti, ali su se oni proirili. Najee su ene preduzimale akcije na ulici, gde je dolazilo do sukoba sa funkcionerima i predstavnicima optina. Nesmanjeno se nastavljalo naputanje sela, jer zemljoradnja vie nije bila dovoljna kao baza za egzistenciju. Rad za platu je morao da popunjava ovu prazninu. Deo porodice bio je prinudjen da van zemljoradnje zaradi dopunski prihod. Dok je na severozapadu zemljoradnja smatrana teretom koji pri porastu konzumnog drutva treba odbaciti, na jugoistoku, obrnuto, najamni rad je predstavljao teret, a zemljoradnja je u veini sluajeva bila izvor egzistencije kojom je zagarantovana sigurnost. Ubrzano smanjenje agrarnog stanovnitva ne raskida povezanost stanovnitva sa selom. To se odraavalo u tome da su trajkovi u industrijskim preduzeima podravani od strane seljaka i seljanki. Tendencija rasturanja zadrugi i izgradnji lakeindustrije, promenila je i poloaj ena. Ishrana i vaspitanje dece nisu vie bili osnovni zadatak ene. Tako je, na primer, stopa radjanja u Crnoj Gori, gde ima relativno mnogo lake industrije, mnogo nia nego na Kosovu sa poglavito tekom industrijom npr. Odnosi ena i mukaraca su se, sa razvojem potroakog drutva, a u smeru struktura koje postoje u zapadnoevropskim zemljama. Privredne reforme su uslovile razvoj sa visokim rastom privrede uz porast ivotnog standarda. Pojedinim preduzeima je omogueno da sve vie plasiraju svoju robu na svetsko trite, i to pre svega laka industrija iz Slovenije, delova Hrvatske i severne Srbije. Poetkom osamdesetih jedna treina nacionalnog dohotka poticala je od industrije, gde je bilo zapoljeno vie od treine Jugosloven ki a. Udeoindustrije u izvozu iznosio je 85%, dok je 95% udela ukupnog uvoza otpadalo na industrisku robu. Uz pomo inostranih kredita trebalo je izvriti renoviranje, racionalizaciju i prestruktuiranje. Uglavnom je trebalo devizama unapredjivati preduzea koja su radila za izvoz i njihovu infrastrukturu, kao npr. Izgradjena je industrija za preradu nafte, kao energetske i sirovinske baze za hemijsku industriju, koja je potpomagana da bi zauzela drugo mesto. Privredna kriza i diktat MMF-a poetkom osamdesetih Poetkom 1980. Najvaniji izvori deviza za saveznu banku bile su doznake radnih emigranata i oblast turizma. Prihodi od turizma iznosili su poetkom osamdesetih oko 2 milijarde dolara, od ega je, medjutim, samo jedna milijarda dospevala u dravnu banku, a ostatak je nestajao na takozvanom sivom tritu. Nikakvo udo nije bilo da je guverner savezne banke zahtevao, kako bi ovo spreio, da se po potrebi reaguje i policijskim sredstvima. Dalji pokuaj dravne banke da se ogranii ilegalni promet devizama, bila je isplata doznaenih deviza od strane radnih emigran kinja ata samo u dinarima. Ovaj novac se poglavito troio za ilegalnu gradnju kua u Skoplju je tako izgradjeno 30. Komisija MMF-a je trebala da razradi novu ekonomsku koncepciju. MMF zahteva od jugoslovenske vlade ogranienje plata za nelikvidna preduzea, preteno slobodno formiranje cena, poveanje kamata i devalvaciju dinara od 25%. Da bi se bankama pruila bolja mogunost pri davanju kredita, one su kreditirane inostranim kreditima, kao na primer nelikvidna dravna banka u Zagrebu. Time im je omoguena funkcija, da li e posla manje banke koje su obavljale poslove sa pojedinim preduzeima i da ih lake kontroliu. Jedna tekstilna fabrika trebala je, na primer, po odluci optinskog saveta da se spoji sa jednom veom u blizini. Vlada nije mogla da sprovede svoje ciljeve: broj postupaka likvidacije je smanjen sa 156 1979. Banke su sve vie i vie emitovale dinare da bi osigurale nerentabilna preduzea. Na drugoj strani, sve vie se zaotravao konflikt izmedju bogatih buda i stanovnitva. Prekinut je tek poto je stupio na scenu savet optenarodne odbrane. Osam radnika je otputeno. Sindikat se, oigledno, postavio na stranu uprave pristanita i aktivno se angaovao u traganju za kolovodjama. Posle ovoga se praktino u celoj Jugoslaviji trajkovalo. U Sloveniji je trajkovalo vie preduzea. Radnic e i su vraali sidikalne lanske knjiice. Na Kosovu su rudari trajkovali protiv korumpiranih sindikalnih buda, kojima, na kraju, nije nita preostalo nego da odstupe. U Hrvatskoj su pokuavale oruane jedinice da spree trajkove. U Bosni i Hercegovini trajkovalo je 40 velikih preduzea. Dolo je do ulinih solidarnih aktivnosti. U zimu su trajkovali luki radnici u Splitu i Rijeci. Posle ovih trajkova dolo je do estoke diskusije o divljim trajkovima i o ulozi sindikata. Najzabavniji predlog doao je iz Slovenije: svaki kolektiv koji je hteo da trajkuje trebao je prethodno da odri sastanak i da najavi trajk. Poslednja aktivnost sindikata bio je otvoreno podravanje nove vlade od 1986. Jugoslovenski radnic e i nisu vie dozvoljavali da prestavnici sindikata govore u njihovo ime. Sastanci koje su odravale partijske bude sve vie su gubili smisao. Vrlo esto se deavalo da nekog direktora, posle sastanka u optini gde je iznosio rezultate zbora radnih ljudi i odluke preduzea, pri povraku doekuje obustava rada. Vrlo esto se, takodje, moglo uti da sindikat ili ak rukovodstvo preduzea nemaju pojma o trajku koji se priprema. Nae strpljenje je pri kraju. Prema nekom makedonskom republikom sekretaru, trebalo je da se stvore elementi, kako bi trajkovi postali oblik politikog pritiska. Protest radni ca ka ne izraava se samo u samoorganizovanim trajkovima. I motivacija za rad je veoma slabo odgovarala eljama. Tako se od oficijalnog osmoasovnog radnog dana, efektivno radilo tri do etiri sata. Drugi su se posle zavretka posla, ili za vreme vikenda, radili na crno da bi poboljali svoju bednu platu. Rad na crno sainjavao je i do 40% prihoda nekih porodica. I pored ovih 40% opali su realni prihodi u pogledu konzumnih izdataka za 5%. Nova vlada pod predsednitvom Mikulia najavila je, uz podrku sindikata, polugodinje zamrzavanje plata, uz poveanje cena. No, to nije bilo mogue jer su radnic e i posle dva meseca otklonili poveanje cena, a povezivanje zarada sa produktivnou se nije moglo zamisliti ni u snu. Radnic e i su 1986. Vladi je preostala jedino delvalvacija dinara, a time i obnavljanje inflacije. Kao preduslov za novo zaduivanje kod zapadnih poverilaca i kredite sa povoljnm kamatama, trebao je da stupi na snagu novi zakon o devizama i bankama. Nesolventne banke nisu vie mogle da potpomau nerentabilna preduzea nepokrivenim menicama. Tako je, kao prvo, bankrotiralo jedno titogradsko gradjevinsko preduzee. On je ove menice naplaivao kod dravne banke, uz navod da e ih upotrebiti za tekue izdatke, a u stvarnosti je njima investirao izgradnju luksuznih hotela i bazena olimpijskih razmera. Na osnovi jednog bankovnog propisa, kojim se predvidja kontrola bankovnog prometa, menice su pukle, a male banke otile pod steaj. Sve vie se dolazilo do saznanja o ovakvim sluajevima, u Makedoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji. U Jugoslaviji su cirkulisale nepokrivne menice u vrednosti, navodno, od 66 milijardi DM. Ovakav oblik saniranja preduzea gubitaa, preko dravne banke, odnosno tampanjem novanica, vlada je pokuala da sprei time to je samo u velikim bankama dozvoljeno da odluuju o opstajanju ili zatvaranju preduzea. Televizija je javljala o pobunama seljaka, koji su se, naoruani sekirama i lopatama, uspeno odupirali policiji zbog oduzimanja zemlje za izgradnju industrijskih naselja. Toga leta bilo je i anti-nuklearnih demonstracija, da se sprei izgradnja druge atomske elektrane juno od Zagreba. Stotine optina zahtevalo je zone slobodne od atomskih postrojenja. Ovi protesti su veim delom potekli od Saveza omladine Jugoslavije. Poto nije postojala nikakva organizovana opozicija, utoliko pre je do ovakvog otpora moglo doi samo u okviru SOJ-a. Svi pokuaji autonomnog organizovanja, bilo da su to nezavisni sindikati, anti-nuklearni pokreti ili feministike grupe, sve do kraja osamdesetih su suzbijani. Dolo je do radikalizacije naina i oblika protestovanja. Nije vie bilo nadoknadjivanja rada. U pojedinim delovima zemlje sastaju se grupe radni ca ka, radi koordinacije njihovih akcija. Protesti se usmeravaju, sve vie, protiv vladajue mafije i inostranih banaka. U julu trajkuje 10. Oni zahtevaju udvostruenje njihovih plata i polaganje rauna ranijeg direktora, tadanjeg ministra spoljnih poslova. Osim toga, zahtevali su smenu celokupnog optinskog saveta. Radnic e i su juriali na skuptinu i tom prilikom su povredjena najmanje dva policajca. Istovremeno dolazi do demonstracija pred parlamentom u Zagrebu. Bilo je 23 hapenja i nepoznati broj povredjenih. Radnic e i koji su hteli da udju u Titograd, da se prikljue demonstracijama, zaustavljeni su od strane policije pendrecima i suzavcem. Grad je dva dana bio okruen specijalnim jedinicama, a na protestnim mitinzima je uestvovalo 120. Demonstrant kinje i su zahtevali privrednu reformu, rastereenje preduzea od ekstremno visokih izdataka, kao i vee line dohotke. Vlada je u ovom pogledu popustila. Masovne demonstracije i trajkovi su zadesili i vladu Vojvodine. Vie republikih i pokrajinskih vlada je podnelo ostavke. Omanula je prvenstveno u svojoj politici kamata u odnosu na visoko zaduenje preduzea. U svom govoru prilikom ostavke, Mikuli je govorio o neophodnosti reforme dravne infrastrukture, pri emu je mislio na proirenje kompetencija savezne vlade u odnosu na osam delova zemlje. Za to vreme, dugovi prema inostranstvu su narasli na 21 milijardu dolara. Pri poslednjem reprogramiranju dugova, uspelo je Jugoslaviji da predahne. Tako je mogla da oekuje i moratorijum na dugovanja. Takodje i SKJ se naao pred neposrednim razjedinjavanjem, odnosno raspadom. Sukob poinje u jesen 1987. U njega se probio Miloevi, raniji direktor Beogradske banke. Odluujue konfrontacije su se odnosile na spor oko autonomnih pokrajna Kosova i Vojvodine. Miloevi je zahtevao opozivanje autonomije od 1974, to je na Kosovu sprovedeno putem sile policije i vojske. Svoju estoku nacionalistiku politiku, opravdao je Miloevi tendencijom raspada Jugoslavije, emu se on suprostavio strogom, centralistikom politikom Beograda. Takodje je i u severnim republikama, Sloveniji i Hrvatskoj, bilo sve vie glasova za nezavisnu ekonomsku politiku. Tamo vie nisu hteli da podravaju politiku Beograda. Pojedine republike su elele da nezavisno odredjuju svoju budzetsku politiku. Inostrane banke, MMF i centrala iz Beograda nisu mogle to ni u kom sluaju dopustiti poto su na jugu, mnogo vie nego na severu, jeftinim kreditima finansirana velika dravna gubitaka preduzea. Jug putem spoljne trgovine nije zaradjivao dovoljno deviza kako bi mogao da otplauje svoje dugove. Uee Srbije u izvozu u istonu Evropu iznosio je oko 40%. Pored trajkova i demonstracija u leto 1988. Povremeno su, takodje, i trajkovi pretvarani u nacionalistike manifestacije od strane dobro organizovanih grupa. Na ovim manifestacijama pojavljivalo se sve vie nacionalistikih govornika, koji su obeavali radnic ama ima kule i gradove. U svim delovima Srbije odigravale su se velike demonstracije, na kojima se kao prvo organizovala srpske komisija za Kosovo, a zatim su svi mitinzi otvoreno uprilieni od strane srpkog Socijalistikog saveza. Istovremeno su se odigravala hapenja novinara u Sloveniji koji su hteli da objave dokaze o planiranom interniranju 500 intelektualaca od strane JNA. Tada je dolo do napada na vojne objekte u celoj Sloveniji. U Sloveniji je Srbija optuena da tei vanrednom stanju jedne centralistike Jugoslavije. Posle sukoba u Titogradu i povlaenja vlade u decembru 1988, rekonstrukciju vlade preuzima kandidat Slovenije i Hrvatske, Markovi. Na ministarskoj listi nali su se jedva poznati ljudi. Ministarsvo unutranjih poslova preuzima jedan sledbenik Miloevia. Ministar odbrane i ministar spoljnih poslova preuzeti su iz stare vlade. Bitna taka vladinog programa bilo je slobodno formiranje cena, realne kreditne kamate, kao i trini kurs dinara sa jedne strane, a sa druge, otvaranje Jugoslavije prema inostranstvu. Politikom kamata i plata, jedan deo velikih preduzea, poglavito na jugu, nalo se pred bankrotom. Talasom trajkova prvih meseci 1989. Radnic e i trajkom postiu poveanje plata za 100%. U septembru prete 10. Istovremeno, zahtevaju radnic e i u trajku da im osnovna jedinica bude DM. Demagozi iz Zagreba, Splita i Rijeke zahtevaju minimalnu platu od 1. Nezavisno od toga to su zahtevali dupliranje svojih plata, zahteva po prvi put i itava grupa strunjaka da DM bude vodea valuta. Radnic e i u javnom sektoru u Hrvatskoj i Sloveniji zahtevaju da se stave u isti poloaj sa izvoznim preduzeima svojih republika, ije su plate ve due vreme bile vezane za DM. Tokom trajkova dolazilo je, takodje, do konfrotacija sa trajkbreherima. Rukovodstva preduzea uprkos nezavidnoj situaciji preduzea, poputaju zahtevima. TREI DEO Raspad savezne drave - spor oko drutvene imovine - Krajem 1989. Saglasnost vlade sa sanacionim planom MMF-a bila je preduslov za reprogramiranje dugovanja od 19 milijardi dolara. I pored svega, jo za vreme zasedanja u decembru, dolo je do trajkova za poboljanje plata u svim delovima Jugoslavije, u kojima je uestvovalo vie od 100. I poslednja mogunost federacije i MMF-a da sprovedu centralizovanu privrednu politiku, ovim je omanula. Dok su Slovenija i Hrvatska jo prividno podravale ovu politiku, srpska vlada je uvela sopstvene zakone o porezima. Srbija je, takodje, bila primorana da prva odbaci zamrzavanje plata, ta su banke sa svoje strane jedino tampanjem dinara mogle da finansiraju nerentabilna preduzea. Dinar je trebao da bude konvertibilan na slobodnom tritu, a najdalje do 01. Oito, veoma visoko predvidjeni kurs, trebalo je da doprinese priguivanju inflacije od 2. Ova regulacija bila je u vezi i sazaustavljanjem porasta plata, slobodnim formiranjem cena i kamatnim stopama, ali i sa masovnim otputanjem 2 miliona. Obzirom na precenjenu vrednost dinara, porastao je uvoz. Izvozna preduzea su mogla plasirati robu samo na unutranjem tritu. Izvoz je, dakle, stopiran, dolazi do preterane ponude robe, ime se automatski regulie i visina cena. Ovakvom politikom cena zapostavljala se, pre svega, Srbija, kao najvei isporuilac sirovina i namirnica. Ona nisu dobila, i pored spremnosti da plate kamate od 30%, nikakve kratkorone sanacione kredite od centralne banke. U Srbiji je bilo najmanje deset ovakvih preduzea. Srb kinje i otkazuju svoje raune u beogradskoj filijali Ljubljanske banke u pravoj navali. Uvedeni su porezi na slovenaku i hrvatsku robu. Hrvatska namee srpskim vlasnicima vikendica na Jadranu posebne poreze. Jugoslovenska centralna vlada je iz ruku ispustila kontrolu politike plata i politike trokova javnih preduzea. Pojedina republike poinju sa raspodelom ekonomskog prostora, ili, tanije reeno, drutvene imovine. Delimino su firme zatvarane oficijalno su trebale srpske firme da napuste Hrvatsku ili su firme razvlaene na primer benzinske pumpe koncerna INA i onda ponudjene inostranstvu za Joint Ventures. MMF je mogao jo samo da preti prestankom kreditiranja. U drutvenoj proizvodnoj oblasti, koja je jo uvek sainjavala 90% bruto drutvenog proizvoda, nije se ni posle uvodjenja reforme poetkom godine nita promenilo. Produktivnost je opala za 12% i pri nepromenjenom broju radni ca ka plate su porasle za preko 30% za poslednjih devet meseci 1990. Reformisanje SKJ i nastanak politikih organizacija i pokreta Posle raspada Saveza komunista Jugoslavije, njihove nacionalistike frakcije, intelektualci i opozicionari, formiraju nove partije i pokrete. Sve ove nove partije nastupaju bez neke ekonomske koncepcije. Jedino su mogle da ponude perspektivu svojom nacionalistikom politikom. U Sloveniji, koja se prva odvojila od Saveza, ujedinjuju se sve nekomunistike grupe i partije u Demokratsku opoziciju Slovenije DEMOS. U Hrvatskoj se formira Hrvatska demokratska zajednica HDZ. U Srbiji se ujedinjuju intelektualci i nacionalisti u dve opozicione partije, Srpski pokret obnove i Demokratsku partiju. U Makedoniji ih predstavlja VMRO takodje nacionalisti , a u Bosni i Hercegovini su postajale muslimanska, srpska i hrvatska nacionalna partija. Socijalni pokreti koji su bili formirani u to vreme, integriu se, delimino, u ove partije i pokrete. Drugi deo ostaje i dalje nezavistan. Tako, na primer, slovenaki aktivista antiratnog pokreta Janez Jana kasnije postaje slovenaki ministar odbrane. Oni koji nisu eleli da uestvuju u manje-vie nacionalistikim strukturama, organizovali su se u nezavisne sindikalne pokrete. Pokreu se i student kinje i. HDZ, nacionalni pokret koji se sastoji od ekstremnih desniara i bivih komunista, dobio je na izborima putem izbornog zakona veinskog sistema, koji su reformisti formirali za sopstvenu korist. Sa 40% postigli su apsolutnu veinu u Saboru i veini mesnih parlamenta. U Srbiji i Crnoj Gori izbore dobijaju komunistike partije sa Miloeviem i Bulatoviem. Srpske opozicione partije, koje su na poetku bojkotovale izbore zbog nemogunosti informisanja, nedelju dana pre izbora prestaju sa bojkotom. Politika novih nacionalnih drava Sa jedne strane, nove vlade su bile primorane da odre svoja obeanja radnic ama ima, zbog kojih su ih oni i izabrali, a sa druge strane, bilo je jasno da oni to nee uspeti ukoliko ne sprovedu otputanja i smanjenje plata. To bi, medjutim, bila i njihova propast. Sve ee su se prenosili glasovi o nekom predstojeem vojnom puu. Pojedine republike su poele sa formiranjem sopstvenih vojski. Kao prvo, umarirale su hrvatske specijalne jedinice sa ustakim zastavama u oktobru 1990. Stanovnitvo je odgovorilo barikadama, a istovremeno se i naorualo. Pri sukobima, koji su trajali nedeljama i koji su se proirili i na druge regione, bilo je ubijenih i ranjenih. Optinski savet Knina je proglasio autonomnu Srpsku Republiku Krajinu. U Bosni i Hercegovini dolazi do ulinih borbi izmedju Muslimana i organizovanih Srba. Beogradska opoziciona partija Vuka Drakovia organizuje nacionalistike demonstracije u Bosni i Hercegovini. Po selima se osnivaju seoske strae radi zatite od prepada. U velikim preduzeima Muslimani i Srbi odbijaju da rade zajedno. Vrhunac ovih sastanka bio je u Sarajevu 23. Bosna i Hercegovina je trebala da se podeli na tri dela. Severozapad je trebao da pripadne Hrvatskoj, u sredini je trebala da bude muslimanska tampon zona, a jugoistok da pripadne Srbiji. U gradiu Pakrac Slavonija , naseljenom veinom Srbima, dolazi do pucnjave sa hrvatskim specijalnim jedinicama, koje su htele da smene optinsku upravu. Ovo je bila jedina optina u ovom regionu sa veinskim srpkim stanovnitvom. Jugoslovenska armija je zauzela mesto i naredila povlaenje hrvatskih jedinica. U srpskoj i hrvatskoj tampi bilo je vesti o mrtvima i ranjenima. Takodje se izvetavalo o 20. Ove vesti su kasnije izale na videlo kao ista preterivanja i izmiljotine. Dogadjaj je dramatizovan da bi se dolo do prihvatanja rata kao jedinog reenja ekonomskih problema. Nedelju dana kasnije dolo je do masovnih protesta u vie gradova Jugoslavije, u Novom Sadu, u industriskom Niu, u Titogradu i Beogradu. Tamo su s 9. Demonstracije su zapoele u predgradjima Beograda. Kada su demonstranti dospeli do centra bilo ih je oko 100. Policija je pokuavala da zaustavi demonstrante, ali su ih oni, naoruani palicama i kamenjem, oterali, kojom prilikom je jedan policajac ubijen. Onda su demonstracije upuuju kroz centar grada u pravcu Trga Republike, a usput su unitavani banke, radnje, butici i sl. Ponovo se panduri pojavljuju sa oklopnim kolima. Dolazi do vieasovne uline borbe. Policijski automobili bivaju zapaljeni i svuda se postavljaju barikade. Policija je ustrelila jednog 17-godinjeg demonstranta. Predvee stupa na scenu i armija. Protesti se nastavljaju tokom sledeih etiri dana, sve do odlaska armije. Posle ovih demonstracija Miloevi vodi pregovore sa opozicionim partijama. Ovi dogadjaji odredjuju, takodje, sednice o krizi jugoslovenskog dravnog prezidijuma, gde se vie ne pregovara o deobi federacija, konfederacija , ve samo o raspodeli drutvene imovine i to, kao prvo, turistikim objektima, avio preduzeu JAT, naftovodima i rafinerijama nafte, o raspodeli dugova i podeli deviznih prihoda. Kao dopuna ovome, proizvodnja je prvih meseci 1991. Trebalo je otpustiti priblino milion radni ca ka i zatvoriti 1. Dugovi prema inostranstvu su porasli na 17 milijardi dolara. MMF prekida pregovore o kreditu od jedne milijarde dolara, zbog nezadovoljavajue reforme. Oko Plitvikih jezera turistikog centra u delu Hrvatske naseljenog Srbima, proteruju hrvatski carinici na Uskrs vlasni ce ke vikendica. Dolo je do pucnjave u kojoj su ubijeni jedan Hrvat i jedan Srbin. Do ovakvih proterivanja dolo je na celokupnoj Jadranskoj obali. Hiljade sezonskih radni ca ka, koji su preko leta iz unutranjosti dolazili tu da rade, izgubili su svoje poslove. Hrvatska uvodi 3%-ni kazneni porez na izvoz nafte u Srbiju. Rafinerije nafte, kao na primer ona u Panevu, ne mogu da nastave rad. U aprilu trajkuje oko 700. Posle dva dana vlada poputa. Pojedine republike odbijaju odluujue promene zakona. To je znailo ostavku vlade. U Borovom Selu, slavonskom delu Hrvatske, koji se nalazi blizu granice Vojvodine, dolazi 2. U Slavoniji je ivelo 1,25 miliona stanovnika,od ega oko 20% Srb kinja a i oko 70% Hrvat ica a. Za razliku od drugih podruja naseljenih Srbima, kao Banija i Krajina, Slavonija nije siromana. U ova dva podruija su na hrvatskoj i srpskoj strani uestvovali dobrovoljci, u ijim se redovima u poetku nalaze legionari iz inostranstva, iz Australije, Francuske, Severne Irske, SRN i Junoafrike Unije. Veinom su oni instruktori ili su pak i sami ubijali za vrstu zapadnu valutu. Spoj ultraradikalnih srpskih grupacija, Srpska nacionalna odbrana, zauzima poetkom maja Borovo Selo, hrvatska zastava na zgradi optine se zamenjuje srpskom, a slubenici optine su zatvoreni u zgradi kao taoci. Dan kasnije dolaze u mesto dva autobusa sa hrvatskom policijom. Dolazi do pucnjave gde je poginulo 12 hrvatskih policajaca i 4 Srbina. Posle masakra u Borovom Selu reaguje hrvatska nacionalna garda blokadom svih veih gradova Slavonije. Od strane nacionalne garde podeljeno je oruje hrvatskim nacionalistima. JNA koja je svuda bila prisutna nije stupala u akciju. Nekoliko dana kasnije dolazi u Splitu, Zadru i Mostaru i okolini do trajkova, demonstracija i blokiranja ulica, protiv armije i njenog ponaanja u kriznim podrujima. Nezavisni hrvatski Savez sindikata organizuje trajk lukih radni ca ka u Splitu. Dolazi do demonstracija 30. Celokupan grad je bio opkoljen demonstrantima. Ribarske ladje su spreavale korienje bojnih amaca. U Splitu, gde je vladala velika nezaposlenost medju omladinom, ve je i ranije dolazilo do nemira. No, dolo je do prepada na kasarne i vojno-pomorsku kolu. U oblinjem gradu Zadru napadnuta je policijska patrola. U blizini Splita je selo Kijevo bilo danima okrueno srpskim ekstremistima, a armija je sa svojim tenkovima stajala na udaljenosti od 50 metara. Tek posle demonstracija prestala je blokada. Na putu prema Mostaru svuda su postavljane barikade, da bi se spreio prolazak armije. Demonstrant kinje i su zahtevali da se armija povue. U okolini Listice, gde su zajedno iveli Srb kinje i, Hrvat ice i i Musliman ke i, je boklada puta posle tri dana uklonjena, na zahtev Tudjmana i armije. Radio Mostar i radio Split insistirali su da demonstranti ne posustaju. Na hrvatskoj televiziji se nisu pokazivali snimci o ovim demonstracijama. Suprotno ovome, na svim jugoslovenskim medijima najopirnije se prikazuju snimci ubijenih kao i osakaenih leeva iz Borovog Sela. Pored ovoga u obalskom regionu oko Splita i Zadra dolazi do miniranja kua, preduzea i eljezni}kih pruga. U nekim gradovima na obali dolo je usled miniranja do prekida struje i vode. Desetodnevni rat u Sloveniji i brionski mir Sredinom juna zapretio je predsednik Jugoslavije prekidom uvoza ukoliko Slovenija ne namiri finansijske obaveze prema Beogradu. Posle proglaenja nezavisnosti Slovenije, 25. Dolazi do desetodnevnog rata prilikom koga je usmreno 76 lica. Dolazi i do talasa naputanja Slovenije od strane radnika imigranata sa juga. JNA se, poto je granatirala uline barikade, granine prelaze i druga postrojenja, povlai. On je postignut pod pokreviteljstvom EZ i obuhvatao je jedanaest taaka. Komandosi-ubice su vrili masakre stanovnitva. Armija se u to nije meala i dolazilo je do pucnjave izmedju hrvatske policije i JNA. Vrio se sistematski progon stanovnitva. Naoruane grupe su upadale u sela i progonile stanovnitvo, veinom prema nacionalnostima. Vojno sposobni su uzimani kao taoci ili bivali primorani da borbeno saradjuju. Vodjene su medjusobne borbe i na taj nain su preorana itava sela. JNA je poela tenkovima da osvaja naselja, prvo ih bombardujui i onda, ukoliko neko jo nije pobegao, proterujui stanovnitvo tenkovima. Izbeglice Hrvati ce , Madjari ce i Srb kinje i bee ili u smeru veih gradova, ili u Hercegovinu ili Vojvodinu. U poetku su esto pred smrtnom opasnou dolazili natrag da nahrane svoju stoku itd, no, poprite rata se pomerilo sve blie ka veim gradovima. Na Baniji i u Slavoniji su bombardovani gradovi kao Vukovar, Osijek, Sisak, Petrinja itd. Vukovar gde je ivelo 30% Srb kinja a i 40% Hrvat ica a, je bio tri meseca opkoljen i veim delom potpuno razoren. Stanovnici su danonono uali u podrumima, zajedno, nezavisno od nacionalnosti, i pokuavali su zajedniki do poslednjeg dana da se suprostave napadau. Odbrana je organizovana od strane stanovnika. Hrvatska nacionalna garda se uopte nije meala u to. A faistiki HOS - ustae njih oko 300 , samo pri kraju. Trupe koje su ule u grad nale su leeve koji su bili otstreljani od pozadi. Mirovnim planom odredjena su podruja gde je trebalo da se stacioniraju trupe OUN. Iz ostalih podruja gde su se vodile borbe trebalo je da se povuku jugoslovenska armija i naoruani srpski odredi. Opsada kasarni JNA trebala je da prestane, a armija je trebala da se povue iz Hrvatske. U podrujima stacioniranja OUN nisu vaili hrvatski zakoni. Lokalne policije su trebale da preuzmu kontrolu. Za vreme borbi ubijeno je oko 10. EZ, izloena jakom diplomatskom pritisku Bona, priznaje Sloveniju i Hrvatsku. Posle lienja vlasti skuptine i Babia od strane Miloevia, poinje njihovo stacioniranje u trima kriznim podruijima. Proirenje rata - porast otpora ratu i reimima koji ga vode Ve tokom rata u Hrvatskoj vei deo stanovnitva je odbijao da podrava partije koje su pokretale rat. Deavala se masovna odbijanja sluenja vojske i dezeterstva. Organizovane su demonstracije i mirovne manifestacije. Iz ovih antiratnih pokreta nastala je jedna bazina opozicija. Organizovalo se sve vie ena koje su nalazile prostorije kao pribeita za sopstvene strukture. Sve vie su se irili trajkovi gde su radnic e i poeli da se organizuju u nezavisne sindikate. Takodje i na unirvezitetima se pojavljuju novi opozicioni pokreti. Protiv pretee ratne opasnosti u Bosni i Hercegovini izalo je na ulice u martu i aprilu u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji vie stotina hiljada. Ve u februaru dolo je do veih sukoba izmedju JNA i stanovnitva u pojedinim gradovima. Na dan referenduma u pojedinim delovima Sarajeva su podignute barikade. Na barikadama je dolo do oruanih sukoba. Trojica nacionalnih vodja su se sloili u tome da meana policija treba da nadgleda otklanjanje ovih barikada. Poetkom aprila odigrale su se u Sarajevu velike demonstracije. Strelci su sa bojevom municijom pucali na demonstrante, pri emu je bilo vie mrtvih. Sledeeg dana je ponovo na ulice izalo 100. Tada je Sarajevo potpuno opkoljeno i prekinuta je svaka veza sa spoljnim svetom. Grad je stalno granatiran. U Sarajevu su se ljudi organizovali tako to su zajedniki titili kue, pravili barikade na ulicama i napadali tenkove. Snajperisti su pucali na sve to se kree. Rat je poeo da se iri na vei deo Bosne i Hercegovine. Svuda je dolo do oruanih sukoba jedinica triju nacionalnosti. U jedinicama, posebno muslimanskim, borili su se delom i pripadnici drugih nacionalnosti. Najamnike trupe iz ratnih podruja Hrvatske su prodrle u Bosnu i tamo vrile dalje masakre. Stanovnic e i su poeli da se brane od unitavanja i progona. JNA, koja se povlaila, izvlai i teko oruije. Dolazi do saveza hrvatskih i muslimanskih jedinica protiv srpskih. Medjutim, i hrvatske i muslimanske jedinice se bore jedne protiv drugih. Od politike sistematskih progona, ratnih nameta i streljanja, u poslednjih 4 meseca oko 1,5 miliona ljudi je pobeglo, a govori se i oko 40. Sredinom juna EZ je prestala da puta izbeglice preko granice. To sada ine i sve ostale zemlje osim Srbije. Na hrvatskoj granici su u julu izbeglice prvo odbijene i vraene na ratna podruja, a oni koji nisu ranjeni, zatvarani su. Rat je zaotrio situaciju u svim republikama. Dolo je do kraha snadbevanja ivotnim namernicama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U Srbiji je to uinila blokada UN. U svim republikama funkcionie samo crno trite. Cene su dostigle zapadnoevropski nivo, a plate su opale na minimum. Vlade pokuavaju da za proizvodnju uvedu vanredne zakone. U republikama gde su na vlasti nacionalistike partije drutvo se militarizuje. To se odnosi, na prvom mestu, na ene. One treba da se vrate u kujnu, da bi umanjile nezaposlenost svojih mueva. One treba da imaju vie dece - prvenstveno sinove - za ratovanje i vojsku i da vode brigu o reprodukciji mukaraca. Pokuavaju da se uvedu reakcionarne porodine strukture, koje bi trebale da enu izoluju od drutva. Tu su mere ukidanja deijih vrtia, zabrana abortusa itd. U preduzeima je sve vie nemira. U Bosni i Hercegovini u februaru Strajkuje 5. U Sloveniji je sredinom marta bio generalni trajk, da bi se zaustavio poloaj vlade da sprovede masovno otputanje i smanjenje plata. Tamo je poetkom 1992. Poetkom aprila slovenaka vlada podnela je ostavku. U Srbiji jaa otpor protiv Miloevievog reima. Uenic e i demonstriraju, poetkom godine, pred beogradskim parlamentom vie dana protiv rata i protiv poziva u vojsku. U martu su student kinje i zaposeli univerzitete u Beogradu, Novom Sadu, Niu i Pritini. Oni su pozvali na obaranje Miloevia i zahtevali su veu slobodu tampe. Hiljade radni ca ka se solidariu madju sobom. Seljaci i seljanke ih potpomau namirnicama koju student kinje i rasporedjuju po bolnicama, starakim domovima ili preko narodni kuhinja. Nezavisne grupe sazivaju zajedno sa DEPOS-om savez razliitih politikih partija na manifestaciju 28. Stotinu hiljada tu demonstrira nedelju dana protiv Miloevia kao odgovornog za rat, protiv blokade UN i protiv pretnje intervencije imperijalistikih drava. TORPEDO PUBLIKACIJA 003 -------------------------------------------------- Izvinjavam se svima zbog duzine teksta.
Geography Now! Croatia
Saglasnost vlade sa sanacionim planom MMF-a bila je preduslov za reprogramiranje dugovanja od 19 milijardi dolara. Četiri drugarska saveta, pre nego to počnem sa optim pravilima: - Znaj da kae NE. Tako je Antifaistiki front ena 1956, uz uzgredne proteste, ukinut, jer, navodno, nisu bile potrebne nikakve samostalne enske organizacije i jer se podrazumevalo da socijalizam sam po sebi reava njihove probleme. Otići u odgovarajućem trenutku. Turska je bila prognana od strane Saveza Balkanskih zemalja Srbija, Bugarska, Grka i Crna Gora i Rusije sa Balkanskog poluostrva. Privredne reforme su uslovile razvoj sa visokim rastom privrede uz porast ivotnog standarda. Sastanci koje su odravale partijske bude sve vie su gubili smisao. Prinosi iz poljoprivrednih ?ena tra?i mu?karca slavonija opali su ispod predratnog nivoa. A faistiki HOS - ustae njih oko 300samo pri kraju. Preduzea, optine i republike su vodile nezavisnu politiku cena. Budi teko dostian momak.
